Author Archive

Ako ideš u kafanu da živiš, a ne trošiš život

By | May 27, 2016 | 0 Comments

Ako ideš u kafanu da trošiš… pare, vreme, tugu, muku u grudima, ružnu reč koja te boli, nesanicu, nevericu, neostvaren san, sadašnju bol ili budući lom… onda idi. Slobodno idi i daj od sebe sve što možeš, da potrošiš sve to što ti se slaže na duši i ne da joj ni mira ni vremena ni šanse i prilike za spokoj. Idi i gazi po srči što ostane iza te lomljave, ali gusto i čvrsto gazi da ni parče od toga što te mori ne ostane pa da se zapati i da odnekud ponovo iznikne i ponovo počne da te peče.

Ali, ako ideš u kafanu samo da bi trošio  dan, veče, noć… život da bi trošio u njoj, ako u kafanu ideš da bi natopio krv alkoholom, a dušu još većom boli koja pod alkoholom ne nestaje nego samo narasta, e onda, ne idi. Nikako, ni po koju cenu, ni pod kojim uslovom i ni na koji način- ne idi.

Lakše i brže i efikasnije i preciznije, a i jeftinije, uostalom, sve to možeš da postigneš u domaćoj varijanti. Napuni sobu vinom, pivom, rakijom… duvanskim dimom… otkači muziku koja te najbrže trone i, brateeee… ne prestaj dok ne prestaneš da postojiš. Po mogućstvu, mešaj sve i pij sve dok imaš daha. Dok ti ne popiješ sav alkohol i dok alkohol ne pojede tebe.

Izađi… na poljanu, u šumu,u park. Popni se na stenu. Siđi do reke. Ne čekaj priliku i povoljan tren- kreni neistovano i kreni odmah.

Biće da je tuga samo izgovor onih koji kažu da ih ona tera u kafanu. Koji lažu i sebe i druge u potrazi za valjanim izgovorom. I biće da je slabost  odgovor na izgovore takvih. (more…)

Categories: Aktuelno

Izazovi otkupa vozila Vlade Republike Srbije

By | May 9, 2016 | 0 Comments
Hose Muhika uz svoju legendarnu Bubu

Hose Muhika uz svoju legendarnu Bubu

S vremena na vreme izađe po neka vest o tome koliko košta vozni park Republike Srbije, kakvi su automobili naše Vlade, da ih je previše i kako se političari bahate u skupim vozilima. Istina je da ih ima zaista previše, i da se upotrebljavaju za najrazličitije vrste poslova, nevezano od političke delatnosti. Istina je i da su ta vozila skupocena i često nepotrebna, te se zato povremeno provuče i vest o tome kako je Vlada ponudila višak svojih automobila za otkup polovnih vozila, kako bi se ispoštovale mere štednje.

Okej, svima je jasno da mere štednje mogu uroditi plodom ako se svi nepotrebni rashodi svedu na minimum, te da se na taj način neke sitne rupe mogu zakrpiti. Zato, uzmimo za primer da se zaista radi o merama štednje i prodaji viška automobila. Onda se postavlja pitanje koliko je to novca zapravo i koja se vozila prodaju? (more…)

Categories: Lokalna politika

Gde i car ide peške

By | April 1, 2016 | 0 Comments
Tip Top

Slika preuzeta odavde: www.tiptopnml.com

Sinko, ja sam ti već star i ne mogu pod stare dane da se menjam. Šta mi je trebalo, to sam stek’o, šta je trebalo da vidim, to sam vid’o, imao sam u životu i lepog i ružnog za dva života, a muke, rada i trčanja, bogami i za tri.

Doživeo sam da se svet oko mene jedno pešest puta pretumba na glavačke i da odjednom više ne bude onako kako sam mislio da će večno da bude i kako su me učili, pripremajući me za život, otac i majka i babe i dede i sva ostala, i bliža i dalja familija. Dođe, tako, vreme kada ništa ne bude kako bi trebalo da bude i ništa nije kako si planirao i kako si se spremao da će da bude, pa sve učiš i radiš i stvaraš ispočetka i ko da do tada ništa nisi ni radio.

Al ima neke stvari koje nećeš d amenjaš, pa neka dođe potpo sveta, ništa ne vredi. (more…)

Categories: Aktuelno

Političari u sportskoj opremi

By | February 1, 2016 | 0 Comments

Političari u trenerkama i patikama? Zvuči čudno? Pa, i ne baš. Ako malo razmislite, setićete se slika političara u sportskoj opremi koje ste viđali po novinama, internetu i televiziji, i to u jeku predizbornih kampanja.

Barak Obama spontano promoviše Nike

Barak Obama spontano promoviše Nike

Na primer, svetski su poznate slike Baraka Obame koji u šortsu i majici kratkih rukava igra basket, a da i mi konja za trku imamo pokazuju snimci i fotografije nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića koji je takođe u sportskoj opremi igrao košarku, pa čak i, ni manje ni više, učestvovao u maratonu! Oni nisu jedini koji su odlučili da se ovako predstave javnosti.

U svetu politike imidž je sve, pa i sredstvo za dobijanje glasova. Razloga za građenje sportskog imidža političara uz pomoć sportske opreme, prema tome, sigurno nema malo. Praksa je pokazala da se političarima isplati da pokažu i takvu stranu svoje ličnosti, makar ona u političkoj kampanji bila hiperbolisana. Ali, zašto je to tako? Zašto se predsednicima i ministrima isplati pojavljivanje u sportskoj opremi u javnosti? (more…)

Categories: Svet

Mobilni telefoni su bili i ostali znak prestiža

By | September 23, 2013 | 0 Comments

Čovečanstvo je prešlo dalek put od početakta 20. veka i prvih ideja o mobilnim, bukvano “pokretnim”, telefonima do današnjih dana kada smo svi postali “pokretni” i “dostupni” na svakom mestu. Začeci mobilne telefinije datiraju iz ’20-ih godina prošlog veka, a ideja je bila da se takve naprave koriste u vojne i policijske svrhe. Ideja se dalje razvijala i razvijala sve do 03.04. 1973. godine kada je Martin Kuper, istraživač u Motoroli,  svetu zvanično predstavio prvi “pravi” mobilni telefon – Motorolu Dyna Tac. Tada je u Njujorku pred mnogobrojnim novinarima prvi put sa mobilnog telefona obavljen neki razgovor.

Iphone 5

Iphone 5, aktuelni simbol prestiža, izvor: Apple.com

Prvi mobilni koji je otvorio vrata inovacijama i “ubrzavanju” sveta bio je izuzetno interesantnog dizajna i posebno veličine, jer je bio težak 1 kg! Mnogima to iz današnje perspektive, kada se mobilni uređaji mere u gramima, i ako je moguće i nano, piko gramima, deluje sigurno neverovatno i ne mogu ni da zamisle da sa sobom nose nešto veličine cigle. Ali, to jeste bio prvi mobilni telefon, popularno nazvan baš “cigla” jer je na nju najviše podsećao i vizuelno, a posebno po težini. A onda, nekada “davno”, tačnije 1983. godine su se pojavile i prve komercijalne “cigle” namenjene samo odabranima koji su imali i dovoljno novca da ih kupe, ali boga mi i snage da ih nose.

A, ako su već imali dovoljno novca u to vreme da priušte taj mobilni luksuz, onda su sasvim sigurno mogli i da priušte odgovarajuće “nosače” za taj aparat(more…)

Categories: Aktuelno

Montreal i istorijski deo Kvebeka

By | September 17, 2013 | 0 Comments

Kvebek je po mnogo čemu grad posebne političke konotacije, pa evo jedne nepolitizovane priče o ovom delu Kanade.

Montreal, najveći grad Kvebeka, nudi egzotičnu mešavinu francuske i engleske istorije i kulture, koji datiraju još od 1642. godine. Više od polovine stanovništva su Francuzi, a svi stanovnici govore dva jezika, što doprinosi evropskom šarmu ovog živahnog, kosmopolitskog centra.
Bilo da pijuckate kapućino u Maloj Italiji, kockate se u ogromnom kompleksu kazina Montreal ili istražujete stari deo grada, videćete da je energija ovog urbanog igrališta zarazna. Kosmopolitska atmosfera grada prožima sve aspekte svakodnevnog života, od nagrađivane kuhinje do džez festivala i muzičke scene, velike homoseksualne zajednice, modernih radni i provokativne muzičke scene.

Kvebek

Kvebek

Montreal je podeljen na dva dela, od kojih svaki predstavlja jedinstveni i živahni deo ovog fantastičnog, turistima orijentisanog grada. U gradu postoji veliki broj muzeja, uključujući Muzej lepih umetnosti u centru. Ovaj deo grada je nekada bio poznat kao Zlatna kvadratna milja zbog velikih luksuznih kuća koje su izgradili bogati škotski i engleski industrijalci, koji su doprineli oblikovanju političke i društvene scene Montreala. Tu se sada nalaze neki primerci spektakularne, moderne arhitekture.
Vu-Montreal je najstariji deo grada, pun kafea na otvorenom u pariskom stilu, umetnika, uličnih izvođača i štandova sa cvećem. Sent Deniz je veseli deo grada sa gusto načičkanim kafeima, bistroima, neobičnim buticima i umetničkim galerijama. Porede ga sa San Žermanom de Presom u Parizu, jer je ovaj deo srce francuskog Montreala.

Park du Mont-Rojal, Kraljevska planina, dobila je ime po jedinom ogromnom vrhu, više velikom brdu nego planini, sa koga se u svim pravcima pruža fantastični pogled na grad, okružen rekom Sent Lorens. Frederik Lo Olmsted, proslavljeni američki slikar pejzaža, koji je napravio Central park u Njujorku, osmislio je prelepi park sa jezercima za klizanje, stazama za planinarenje, kros-kantri staze za skijanje i mnoga druga mesta gde meštani mogu da sede i uživaju u flori i fauni onoga što su, od milošte, nazvali planina. (more…)

Categories: Svet

Politički PR na društvenim mrežama

By | July 5, 2013 | 0 Comments

PR, od engleskog “public relations” a prevedeno na naš jezik “odnosi sa javnošću”, jedan je od pojmova koje je najteže definisati. Jer ne spada u kategorije merljive grafikonima ili formulama, iako dobar PR svakako daje vrlo vidljive i merljive rezultate.

Čuveni Institut za odnose sa javnošću iz Floride (The Institute of Public Relations) definiše PR ovako: “Odnosi s javnošću su disciplina čiji su ciljevi čuvanje ugleda, uspostavljanje razumevanja i podrške, kao i uticaj na mišljenje i ponašanje javnosti. Odnosi s javnošću su planirane akcije koje daju rezultate, a posebno utiču na dobre odnose i međusobno razumevanje organizacije i njenih javnosti.

Online politički PR

Online politički PR

Čuveni američki publicista i motivacioni govornik, Majkl Levin, koji vodi i jednu od najuspešnijih PR firmi na svetu, PR definiše, pak, ovako: „PR je umetnost da se ljudima ponude razlozi da uvere sami sebe.

A ako se pročita tekst u kome već pomenuti Institut za odnose sa javnošću definiše svoj rad, može se pročitati da su oni nezavisna, neprofitna fondacija posvećena proučavanju umetnosti odnosa sa javnošču. I, da, odmah se uočava da u oba slučaja imamo istu reč – umetnost. Jer, PR to i jeste. Pa se zato ona komplikovana definicija koju smo na početku naveli može pojednostaviti i stati u samo tri reči – umetnost odnosa sa javnošću. Jer sve u njoj navedeno jeste vrsta umetnosti. I to one koja promoviše, kreira i na najfiniji mogući način ubeđuje. Kako Majkl Levin i reče, PR ljudima omogućava da sami zaključe – da je nešto dobro, kvlitetno, vredno pažnje… Ali ne na način klasičnog reklamiranja u kome se ističe samo ono što brend želi da istakne, već se ljudima argumentovanim činjenicama daje šansa da sami donesu sud. Velika je to razlika… (more…)