Ako ideš u kafanu da trošiš… pare, vreme, tugu, muku u grudima, ružnu reč koja te boli, nesanicu, nevericu, neostvaren san, sadašnju bol ili budući lom… onda idi. Slobodno idi i daj od sebe sve što možeš, da potrošiš sve to što ti se slaže na duši i ne da joj ni mira ni vremena ni šanse i prilike za spokoj. Idi i gazi po srči što ostane iza te lomljave, ali gusto i čvrsto gazi da ni parče od toga što te mori ne ostane pa da se zapati i da odnekud ponovo iznikne i ponovo počne da te peče.

Ali, ako ideš u kafanu samo da bi trošio  dan, veče, noć… život da bi trošio u njoj, ako u kafanu ideš da bi natopio krv alkoholom, a dušu još većom boli koja pod alkoholom ne nestaje nego samo narasta, e onda, ne idi. Nikako, ni po koju cenu, ni pod kojim uslovom i ni na koji način- ne idi.

Lakše i brže i efikasnije i preciznije, a i jeftinije, uostalom, sve to možeš da postigneš u domaćoj varijanti. Napuni sobu vinom, pivom, rakijom… duvanskim dimom… otkači muziku koja te najbrže trone i, brateeee… ne prestaj dok ne prestaneš da postojiš. Po mogućstvu, mešaj sve i pij sve dok imaš daha. Dok ti ne popiješ sav alkohol i dok alkohol ne pojede tebe.

Izađi… na poljanu, u šumu,u park. Popni se na stenu. Siđi do reke. Ne čekaj priliku i povoljan tren- kreni neistovano i kreni odmah.

Biće da je tuga samo izgovor onih koji kažu da ih ona tera u kafanu. Koji lažu i sebe i druge u potrazi za valjanim izgovorom. I biće da je slabost  odgovor na izgovore takvih. (more…)

Slika preuzeta odavde: www.tiptopnml.com

Sinko, ja sam ti već star i ne mogu pod stare dane da se menjam. Šta mi je trebalo, to sam stek’o, šta je trebalo da vidim, to sam vid’o, imao sam u životu i lepog i ružnog za dva života, a muke, rada i trčanja, bogami i za tri.

Doživeo sam da se svet oko mene jedno pešest puta pretumba na glavačke i da odjednom više ne bude onako kako sam mislio da će večno da bude i kako su me učili, pripremajući me za život, otac i majka i babe i dede i sva ostala, i bliža i dalja familija. Dođe, tako, vreme kada ništa ne bude kako bi trebalo da bude i ništa nije kako si planirao i kako si se spremao da će da bude, pa sve učiš i radiš i stvaraš ispočetka i ko da do tada ništa nisi ni radio.

Al ima neke stvari koje nećeš d amenjaš, pa neka dođe potpo sveta, ništa ne vredi. (more…)

Čovečanstvo je prešlo dalek put od početakta 20. veka i prvih ideja o mobilnim, bukvano “pokretnim”, telefonima do današnjih dana kada smo svi postali “pokretni” i “dostupni” na svakom mestu. Začeci mobilne telefinije datiraju iz ’20-ih godina prošlog veka, a ideja je bila da se takve naprave koriste u vojne i policijske svrhe. Ideja se dalje razvijala i razvijala sve do 03.04. 1973. godine kada je Martin Kuper, istraživač u Motoroli,  svetu zvanično predstavio prvi “pravi” mobilni telefon – Motorolu Dyna Tac. Tada je u Njujorku pred mnogobrojnim novinarima prvi put sa mobilnog telefona obavljen neki razgovor.

Iphone 5, aktuelni simbol prestiža, izvor: Apple.com

Prvi mobilni koji je otvorio vrata inovacijama i “ubrzavanju” sveta bio je izuzetno interesantnog dizajna i posebno veličine, jer je bio težak 1 kg! Mnogima to iz današnje perspektive, kada se mobilni uređaji mere u gramima, i ako je moguće i nano, piko gramima, deluje sigurno neverovatno i ne mogu ni da zamisle da sa sobom nose nešto veličine cigle. Ali, to jeste bio prvi mobilni telefon, popularno nazvan baš “cigla” jer je na nju najviše podsećao i vizuelno, a posebno po težini. A onda, nekada “davno”, tačnije 1983. godine su se pojavile i prve komercijalne “cigle” namenjene samo odabranima koji su imali i dovoljno novca da ih kupe, ali boga mi i snage da ih nose.

A, ako su već imali dovoljno novca u to vreme da priušte taj mobilni luksuz, onda su sasvim sigurno mogli i da priušte odgovarajuće “nosače” za taj aparat… (more…)