Političari u trenerkama i patikama? Zvuči čudno? Pa, i ne baš. Ako malo razmislite, setićete se slika političara u sportskoj opremi koje ste viđali po novinama, internetu i televiziji, i to u jeku predizbornih kampanja.

Barak Obama spontano promoviše Nike

Na primer, svetski su poznate slike Baraka Obame koji u šortsu i majici kratkih rukava igra basket, a da i mi konja za trku imamo pokazuju snimci i fotografije nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića koji je takođe u sportskoj opremi igrao košarku, pa čak i, ni manje ni više, učestvovao u maratonu! Oni nisu jedini koji su odlučili da se ovako predstave javnosti.

U svetu politike imidž je sve, pa i sredstvo za dobijanje glasova. Razloga za građenje sportskog imidža političara uz pomoć sportske opreme, prema tome, sigurno nema malo. Praksa je pokazala da se političarima isplati da pokažu i takvu stranu svoje ličnosti, makar ona u političkoj kampanji bila hiperbolisana. Ali, zašto je to tako? Zašto se predsednicima i ministrima isplati pojavljivanje u sportskoj opremi u javnosti? (more…)

Kvebek je po mnogo čemu grad posebne političke konotacije, pa evo jedne nepolitizovane priče o ovom delu Kanade.

Montreal, najveći grad Kvebeka, nudi egzotičnu mešavinu francuske i engleske istorije i kulture, koji datiraju još od 1642. godine. Više od polovine stanovništva su Francuzi, a svi stanovnici govore dva jezika, što doprinosi evropskom šarmu ovog živahnog, kosmopolitskog centra.
Bilo da pijuckate kapućino u Maloj Italiji, kockate se u ogromnom kompleksu kazina Montreal ili istražujete stari deo grada, videćete da je energija ovog urbanog igrališta zarazna. Kosmopolitska atmosfera grada prožima sve aspekte svakodnevnog života, od nagrađivane kuhinje do džez festivala i muzičke scene, velike homoseksualne zajednice, modernih radni i provokativne muzičke scene.

Kvebek

Montreal je podeljen na dva dela, od kojih svaki predstavlja jedinstveni i živahni deo ovog fantastičnog, turistima orijentisanog grada. U gradu postoji veliki broj muzeja, uključujući Muzej lepih umetnosti u centru. Ovaj deo grada je nekada bio poznat kao Zlatna kvadratna milja zbog velikih luksuznih kuća koje su izgradili bogati škotski i engleski industrijalci, koji su doprineli oblikovanju političke i društvene scene Montreala. Tu se sada nalaze neki primerci spektakularne, moderne arhitekture.
Vu-Montreal je najstariji deo grada, pun kafea na otvorenom u pariskom stilu, umetnika, uličnih izvođača i štandova sa cvećem. Sent Deniz je veseli deo grada sa gusto načičkanim kafeima, bistroima, neobičnim buticima i umetničkim galerijama. Porede ga sa San Žermanom de Presom u Parizu, jer je ovaj deo srce francuskog Montreala.

Park du Mont-Rojal, Kraljevska planina, dobila je ime po jedinom ogromnom vrhu, više velikom brdu nego planini, sa koga se u svim pravcima pruža fantastični pogled na grad, okružen rekom Sent Lorens. Frederik Lo Olmsted, proslavljeni američki slikar pejzaža, koji je napravio Central park u Njujorku, osmislio je prelepi park sa jezercima za klizanje, stazama za planinarenje, kros-kantri staze za skijanje i mnoga druga mesta gde meštani mogu da sede i uživaju u flori i fauni onoga što su, od milošte, nazvali planina. (more…)

Srce Azije. Zemlja snega. Oblak misterije. Ljudi nisu znali za Tibet, skoro jedan ceo milenijum. Mnogi su čuli egzotične priče o mističnim ljudima koji su ovde vekovima živeli, napušteni od ostatka sveta, pod okriljem velikih Himalaja. Ali postojale su određene oblasti u Tibetu do kojih se ipak moglo doći.

Jogiji ili Jogini Tibeta

Tibet je misteriozna misao u imaginaciji ljudi sa zapada. Kad su prvi put ljudi ušli u ovu zabranjenu zemlju, sa početkom devetnaestog veka, odneli su sa sobom prve fotografije Tibeta, koje su do tada za zapadne ljude bile velika nepoznanica. To su bile slike koje pričaju neverovatnu priču, čak i više od toga. Zapadnjaci su hteli da veruju u mitski opis Tibeta, zamišljenog kao “Shangri-La”, koji je otuđen od ostatka sveta, deo ograđen od svih delova zemaljske kugle, gde vlada sklad i povezanost, bez nasilja, bez plaćanja poreza. (more…)

Fijat 500 L

Konačno jedna konkretna ekonomska vest. Srbija ponovo proizvodi automobile. Da da, dobro ste čuli, moderna, kompijuterizovana, automatizovana i ono što je bitno, tržišno održiva proizvodnja.

Čestitke novom Fijatu 500 L!

Dizajn mi se toliko i ne sviđa, ali to nije ni tema.

Ljudi nekada ne shvataju osnovne zakone prirode.  Savremen život, u postinformatičkom društu je moguć isključivo u korespodenciji i suživotu pored ili uz strateške resurse.

Evo primera, dobar lekar ne može da uspešno leči svoje pacijente ako nema savremenu dijagnostiku i razvijenu farmaciju. Tehnolog bez fabrike, laboratorije i tona hemikalija, otuđen od svojih resursa ne vredi ništa. Čak je i štetan. Programer, eh, bez operativnog sistema, bez hardvera ne vredi ni crvljive šljive, umro bi od gladi ko pas u snegu. O izgubljenim parazitima u državnim administracijama, zaostalih u prošlosti profesora i kojekakvim leži lebu da te jedem sledbenika ideologija neću ni da govorim. Zamislite sve njih van državnih jasli, otuđenih od svog resursa, prosto nemaju šanse. (more…)

Ovo je zanimljiv fenomen. Priča kreće nakon rukovanja sa Alfa mužjakom, kako je wikiliks nazvao Vladimira Putina.

Nakon čvrstog pozdrava sa Putinom, zgodnjikavi mladić nadahnut bićem svog lidera, ni manje ni više istom rukom kojom se pozdravio uspeo je da dotakne 1000 žena za grudi bez ikakvih posledica. Ne znam kako da ovo prokomentarišem, osim da su današnje devojke otuđene, usamljene, čim je toliki broj žena olako dozvolio društveno neprihvatljivo ponašanje.

  (more…)