Decentralizacija – lepa priča Ujedinjenih regiona

By | October 21, 2011 | 0 Comments

Za izbore 2012. prva grupacija koja je zavitlala udaraljke ka stranačkim dobošima su Ujedinjeni Regioni Srbije ili skraćeno URS.

Krenuli su prvi u kampanju, predstavili su sto potencijalnih gradonačelinka i tako redom. Vidi se da su naučili lekciju o organizaciji, a da li će i o upravljanju, videćemo.  Vratimo se temi.

Šta su to ujedinjeni regioni Srbije? Stranka, pokret, koalicija ili nešto treće? Da li imaju statut, program, ili neki dokument? Na sajtu nema ničeg, vidi se da se povećavaju :) . Danas je 21. Oktobar 2011. godina. Na kraju krajeva papiri nisu ni bitni, bitne su ideje.

Šta je glavna ideja URS-a?

Decentralizacija bi rekla moja teta Tanja iz komšiluka, valjda je sada to na redu. Čika Rade bi rekao, izborna računica za elegantni ulazak u parlament. Mišljenja su različita i biće ih još više kako se bude uključivala preostala družina u izbornu trku.

Ovaj članak je posvećen ispravnom shvatanju pojma decentralizacije, pa probaću da ga iskonski opišem u aktuelnom konglomeratu problema, potreba, opasnosti i medijskih mirođija.

Otkud ideja za decentralizacijom i koji su načini za njeno ostvarenje.

Činjenica jeste da je država od vremena diktata CK, pa do sada centralno uređena. Sve bitne odluke se donose među nekoliko persona. Svakoj oligarhiji se razvijeni model usladio po dolasku na vlast, i osim možda Vlade Đinđića, koja je platila glavom, svi ostali su uživali u balgodetima ovakvog sistema.

Danas, kad je Evropski put nepovratno trasiran, i kada se 5 najvećih stranaka bezkompromisno bore za ulazak u Evropsku Uniju, za predstojeće izbore 2012 moraju se pronaći nove i jake ideje. Od Kosava niko neće profitirati više od par procenata, Gejevi nisu popularni u Srbiji, Crnogorce smo zaboravili, Hag je dobio sve što je tražio. Marketinški posmatrano, treba smisliti nešto novo, nešto blisko svakom, što će se spustiti sa lestvice vlasti i dotaknuti običnog čoveka, običan život. Takvu ideju traže sve centrale, a URS imam utisak da je pogodio u centar idejom o decentralizaciji.

Druga stvar su metode suštinske decentralizacije kojima se do njenog ostvarenja može doći, a da se sve ne pretvori u novu seriju poput one o deljenju besplatnih akvicija ili ovog puta o rasipanju budžeta po lokalu.

Kolko sam ja mogao da ukapiram, URS bi do suštinske decentarlizacije došao zakonodavnim i finansijskim podsticajima u korist samouprava. To i nije loše na prvi pogled, tj. to jeste svakako potreban, ali ne i dovoljan uslov. Ono što je najbitnije u celoj priči su novi, mladi lokalni lideri koji ne umeju i ne žele da kradu. Da li je normalno da u pojedinim opštinama vlast već dva ili tri mandata obavlja ista ekipa ljudi koja nije dovela ni jednog investitora i nije otvorila ni jedno zdravo radno mesto.

Takvim mestima, koja u skladu sa nezvaničnim rezultatima popisa ima sve više, ne može pomoći decentralizacija. Ako odrešite kesu i date privilegije, kesa će ispariti, a privilegije će služiti za ucene po lokalu i trange frange kombinacije.  Na žalost, žao mi je Kuršumlije, Dimitrovgrada i sličnih gradova, tamo nema smene generacija.

Da li je normalno da predsednik i potpresednik jedne opštine imaju zajedno preko 130 godina? Da li je normalno da grad vode penzioneri i fosili? Da li je normalno da se bar jednom da šansa stručnjacima? Mi nemamo instituciju koja će ne samo reći, več i sprovesti, žao nam je, al ne može ista osoba više od jedne odgovorne funkcije.

Mi nemamo sposobne kadrove u provinciji! Srbija se suši i isparava. Pitanje koje se nameće je, kako obezbediti ambiciozne, poštene mlade stručnjake koji terebaju činiti novu gradsku elitu u manjim sredinama. Rešenje ove jednačine je ravno suštinskoj decentralizaciji. Jak lokalni kadar i u uslovima cenralizovanog sistema napraviće bolji rezultat nego korumpirani, zadrigli i prevejani akrepi u najdemokratskijem sistemu. Setite se samo kako su Zoki Živkovič i Bane Jovanović vodili grad do 2000 godine u uslovima najveće krize, a kako je to radio Smiljko Kostić kada je imao svog Velju i Voju!

Na žalost, svaki grad poseduju kritičnu tačku, koja kad se jednom pređe, počinje nepovratni proces intelektualnog degradiranja, nestajanja i propadanja. Većina gradova u Srbiji se nalazi u okolini te tačke i loše nam se piše iz buduće perspektive za 10 ili 20 godina.

Svaki problem se boji svog rešenja, a jedno od rešenja sa šansom je planirano obazovanje. Nije normalno da godišnje čak  1500 mladih ljudi širom Srbije upiše medicinu. Ne treba više zarad socijalnog mira obmanjivati ljude neracionalnim kvotama. Srbija treba prestati sa snabdevanjem  Evrope stručnjacima.

Ujedinjeni regioni, ako čitate, prvo program novog, realnog i prilagođenoj privredi i lokalu modela obrazovanja, a tek onda pravni zakoni o decentralizaciji! Zapamtite, decentralizaciju treba da sprovedu sposobni ljudi kojih u tim institucijama sve manje ima!

Categories: Izbori 2012

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*