Ekonomski giganti kao strateški resursi za razvoj

By | March 12, 2012 | 0 Comments
Fijat 500 L

Fijat 500 L

Konačno jedna konkretna ekonomska vest. Srbija ponovo proizvodi automobile. Da da, dobro ste čuli, moderna, kompijuterizovana, automatizovana i ono što je bitno, tržišno održiva proizvodnja.

Čestitke novom Fijatu 500 L!

Dizajn mi se toliko i ne sviđa, ali to nije ni tema.

Ljudi nekada ne shvataju osnovne zakone prirode.  Savremen život, u postinformatičkom društu je moguć isključivo u korespodenciji i suživotu pored ili uz strateške resurse.

Evo primera, dobar lekar ne može da uspešno leči svoje pacijente ako nema savremenu dijagnostiku i razvijenu farmaciju. Tehnolog bez fabrike, laboratorije i tona hemikalija, otuđen od svojih resursa ne vredi ništa. Čak je i štetan. Programer, eh, bez operativnog sistema, bez hardvera ne vredi ni crvljive šljive, umro bi od gladi ko pas u snegu. O izgubljenim parazitima u državnim administracijama, zaostalih u prošlosti profesora i kojekakvim leži lebu da te jedem sledbenika ideologija neću ni da govorim. Zamislite sve njih van državnih jasli, otuđenih od svog resursa, prosto nemaju šanse.

Samo jedna kategorija ljudi može bez strateških resursa. To su planinski seljaci. Oni su slobodni, put im ne treba, jer i nemaju gde i kome da idu. Struju ne koriste, jer sa prvim mrakom idu na spavanje. Malo jedu, nisu pod stresom, imaju najviše stepeni solobode, ali nemaju ništa drugo. Ali na žalost i oni izumiru.

Ako želimo da živimo poput njih, i definišemo njihov stil života kao cilj, ne moramo da se trudimo u stvaranju dodatne vrednosti.

Šta želim da kažem. Kao što je nemoguća egzistencija uspešnog pojedinica otuđenog od strateških resursa, tako i nacionalna ekonomija mora imati strateške resurse. Zavaravamo se, ako se nosimo mišlju da možemo preporoditi Srbiju na razvoju malih i srednjih preduzeća.

Istina je prosta i glasi: moraju postojati strateški raspoređeni giganti. Jedan se rodio, al kako u Srbiji biva, drugi je preminuo. Fijat Srbija je poput bebe zakoračio u čarobni svet četvorotočkaša, a smederevska železara je izdahnula.

Ljudi, moramo shvatiti, da ako ne fokusiramo snage na minimum 5 novih starteških resursa, svaka priča je izlišna i tavorićemo u kratkoročnim projektima koji će biti održivi samo dok postoji pojedinačnog entuzijazma i dok se energija početnih uslova po inerciji ne istopi.  Zato, ubrzo idu izbori, a čitaocima ovog posta želim da ukažem na činjenicu, da pažljivo osluškuju programe do nivo detalja, i da probaju da u tom haosu obećanja, dijagnostifikuju priču o resursima.

Ona postoji u skoro svakoj priči i političkom programu, samo prioritet je različit.  Na neki način, formula za koga glasati je sledeća: ona priča koja ima viziju sa strateškim resursima kao gorućim prioritetima vredi da dobije glas.

Pa evo predloga koja su to 5 strateška resursa, a isto se zapitajte i vi. Odgovor po nekad nije bitan, koliko motivacija na akciju i permanentno delovanje sa pozitivnim posledicama u sredini oko sebe. Ovo je princip takozvane participativne demokratije za koju se borio Zoran Đinđić.  Ono što je problem, kad se više njih otimaju o sličnostima sa njegovom vizijom dešavaju se zabune i zablude.

Pa evo jedne kvazo liste sa primerima strateških resursa:

1. Dovesti Google, Yahoo ili Oracle. Mora se uraditi kvalitativni i kvantitativni postinformatički skok. Dobra logika jeste odlika naših ljudi, al mora im se pružiti šansa za pravim znanjem i adekvatnim obrazovanjem sa kojim će biti moguće participirati na najvišem informatičkom nivou. Dobro poznavanje savremene obrade i promocije informacije povećaće dramatično produktivnost u svim segmentima društva, pa čak i izvoz. Time bi se znatno ojačala intelektualna elita, koja je danas najugroženija elita, bez koje je razvoj nacije neodrživ.

2. Kad smo kod izvoza, mora se dovesti prerađivački gigant za mleko, povrće i voće. Bez prerađivačkog resursa nije moguće imati nacionalnu poljuprivredu kao ekonomsku kategoriju. Sa prerađivačkim resursima, mogu se otvoriti stotine hiljada radnih mesta, jer milionska usta po Londonu, Parizu, Berlinu, Moskvi su spremna da plate kvalitetan i ukusan zalogaj.

3. Nedopustivo je da Dunav zvrji prazan. Dati konsesije i od Golubca Đerdapa, Lepenskog vira, Viminacijuma, Justanijane Prime i Naisa napraviti svetske turističke atrakcije. Ideja je uvek prosta. Stvarati globalne resurse, udarati što jače u globalni gong, jer Srbija kao turisička destinacija je totalno neotkrivena. Ovakve aktivnosti indukovaće sredstva u vaskrsenje kulture, tradicije ali na jedan zdrav i održiv način. Takođe bi odliv novca usled turizma bio smanjen.

4. Da li ste svesni koliko čarapa, gaća, cipela i uopšte komada teksila pocepamo. Može li vas neko ubediti da je vunene i pamučne čarape nemoguće proizvesti? Opet se vraćam na temu, strateški resurs uz oslobađanje poreza na zarade, carine i gle čuda. Ovim bi prosto švercersko uvoznički lobi bio skalpiran, a podstaknuta proizvodnja za početak tekstila, a kasnije i nameštaja.

5. Suštinski povratak mozgova. Ovo je gotov proizvod, koji može koristiti globalne resurse u svakoj tački Srbije. Primer, Milan Panić može otvoriti fabriku u kom delu Srbije želi, ali problem je što mi ne znamo ni jednog uspešnog Srbina. Da li može neko da nabroji 5 uspešnih biznismena u svetu srpskog porekla? Isečena nam je svest o njima. Razmislite o tome, zašto i kome to odgovara.

Malo sam se uneo u ulogu, al ne zamerire, trenutak je raspisivanja izbora, pa svi su selektori … Čitamo se, nadam se sve češće.

Categories: Svet

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*