Knjiga “Smrt je neprovjerena glasina”

By | May 22, 2012 | 0 Comments
Smrt je neporverena glasina

Smrt je neporverena glasina

Kada sam prvi put čitala knjigu, gutala sam stranice iz radoznalosti i uživajući u izuzetno zanimljivom sadržaju gorepomenute knjige. Drugi put sam, pak, polako i natenane isčitavala stranu po stranu, pronalazeći uživanje u svim sakrivenim porukama i tananim mislima koje se najčešće šćućure baš tu negde između redova i otkrivaju fine niti razmišljanja jednog od našeg najtalentovanijeg savremenog umetnika. I ne samo to. Po ko zna koji put sam pomislila kakav plezir knjige velikih autora pružaju – dozvoljavaju nam da se družimo sa njima i to u najdubljem smislu reči – otvaraju nam, kao da smo dugogodišnji poznanici, vrata svoje duše, maštanja, snova i sećanja iz detinjstva. Zato mi je uvek krivo što današnja omladina ne voli da čita i sprijatelji se, recimo, sa Konradom, Dostojevskim, Džojsem.

Kada sam već pomenula sećanja na detinjstvo, upravo je ono što najčešće definiše skoro svakog od nas, a u najvećoj meri je, čini se, uticalo i na formiranje ličnosti našeg velikana. Kao i njegovo obrazovanje, što je sasvim logično. Kroz celu knjigu su protkana nostalgična sećanja na oca i njegovu potrebu da filozofski, a sve kroz prizmu politike, analizira stanje stvari. Majku je, opisao, kroz drage i važne događaje iz svoje rane mladosti i time nam ostavio prostora da sami formiramo mišljenje o njoj. Tako je, uglavnom i opisivao sve aktere u knjizi, kroz događaje i akciju, indirektno i bez nametanja raznoraznih epiteta.

Htela bih da napomenem da je naracija odlična, veoma vešto i majstorski istkana. Poput Andrića, njegovog omiljenog pisca, govori o večitim ljudskim istinama i dubokim razmišljanjima o životu, a sve na jednostavan i prihvatljiv način. I vrlo često humorističnim, prihvatljivim za čitaoca, ali i veoma ozbiljnim kada se dotakne teme rata i napuštanja rodnog mesta.

Tu se oseća sva emotivnost dragog nam pisca. Koliko čovekova spoljašnjost može biti velika i snažna, toliko njegova duša i osećanja mogu biti krhka i nežna. Sa jedne strane pun ljubavi prema svojoj supruzi, deci, roditeljima, drugovima iz detinjstva, a sa druge strane buntovan, a ponekad čak i nasrtljiv, kada treba braniti lično dostojanstvo ili pravdu. Ali uvek iskren do krajnjih granica. Rečenica kojom je opisao koliko ga je duboko povredio rat u Bosni je sledeća: «Eho tog rata svakodnevno je dopirao do mene. Poslije otvorenog preloma duše, virus te nesreće uvukao se u moje srce». I to se zaista oseća od početka do kraja knjige.

Način na koji režiseri, a naročito tip režisera kakav je Kusta, a pre svega mislim na arhetipskog poznavaoca ljudske duše, koji sa ponajviše u svojim delima bavi običnim čovekom, poput Čehova, pruža nam neverovatnu mogućnost sagledavanja stvarnosti iz nekog novog ugla. Upravo to volim da pronađem u nekoj knjizi – različito i novo poimanje stvari, duboko, filozofsko, a ipak pitko i, nadasve, životno, istinsko. A ipak, ponavljam se, različito i neočekivano. Takva dubina postoji kod Kustinog pisanja. Moje lično mišljenje je da se takav talenat, inteligencija i imaginacija stiču jedino sa rođenjem.

I šta još reći za Kustu?

Pored toga što sam bila isuviše mala da razumem neke od njegovih najranijih filmova, sada sam pak oduševljena što ću kuriozitet tridesetih godina zadovoljiti gledanjem i tumačenjem istih, pronalazeći u njima sakrivene simbole, koji najčešće obigravaju oko ljudske psihe ili ljudskih nepravdi.

Categories: Aktuelno

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*