Politički PR na društvenim mrežama

By | July 5, 2013 | 0 Comments

PR, od engleskog “public relations” a prevedeno na naš jezik “odnosi sa javnošću”, jedan je od pojmova koje je najteže definisati. Jer ne spada u kategorije merljive grafikonima ili formulama, iako dobar PR svakako daje vrlo vidljive i merljive rezultate.

Čuveni Institut za odnose sa javnošću iz Floride (The Institute of Public Relations) definiše PR ovako: “Odnosi s javnošću su disciplina čiji su ciljevi čuvanje ugleda, uspostavljanje razumevanja i podrške, kao i uticaj na mišljenje i ponašanje javnosti. Odnosi s javnošću su planirane akcije koje daju rezultate, a posebno utiču na dobre odnose i međusobno razumevanje organizacije i njenih javnosti.

Online politički PR

Online politički PR

Čuveni američki publicista i motivacioni govornik, Majkl Levin, koji vodi i jednu od najuspešnijih PR firmi na svetu, PR definiše, pak, ovako: „PR je umetnost da se ljudima ponude razlozi da uvere sami sebe.

A ako se pročita tekst u kome već pomenuti Institut za odnose sa javnošću definiše svoj rad, može se pročitati da su oni nezavisna, neprofitna fondacija posvećena proučavanju umetnosti odnosa sa javnošču. I, da, odmah se uočava da u oba slučaja imamo istu reč – umetnost. Jer, PR to i jeste. Pa se zato ona komplikovana definicija koju smo na početku naveli može pojednostaviti i stati u samo tri reči – umetnost odnosa sa javnošću. Jer sve u njoj navedeno jeste vrsta umetnosti. I to one koja promoviše, kreira i na najfiniji mogući način ubeđuje. Kako Majkl Levin i reče, PR ljudima omogućava da sami zaključe – da je nešto dobro, kvlitetno, vredno pažnje… Ali ne na način klasičnog reklamiranja u kome se ističe samo ono što brend želi da istakne, već se ljudima argumentovanim činjenicama daje šansa da sami donesu sud. Velika je to razlika…

Online PR kao vid komunikacije

Kako se celokupni marketing menja i kreće u novim pravcima, to isto čini i PR. Kako rekosmo PR je odnos sa javnošću. A gde se ona danas najviše nalazi? Onlajn! Na internetu i to posebno na društvenim mrežama koje su postale fenomen savremenog društva i izrasle u izuzetno moćne medije koji su sposobni da pokreni čak i velike društvene pokrete („Arapsko proleće”, nemiri u Turskoj…). Spoznaja činjenice o značaju društvenih medija nije zaobišla ni politiku, koja je, na sreću ili žalost, jedna od najjačih svetskih industrija imajući u vidu količinu sredstava koja se u njoj obrću.

Zbog toga su se političari prilično uozbiljili i, iako su timovi ljudi zaduženi za odnose sa javnošću sastavni deo kabineta svakog značajnog funkcionera,  političara, stranke. Činjenica da se javnost preselila sa kauča ispred TV aparata i pred ekrane kompjutera, tableta, smartfona… dovela je do toga da su se i PR timovi oko političara reorganizovali. Pa se pored obaveznih javnih nastupa na televiziji, onlajn PR uveo kao sastavni deo marketinške kampanje političara. Danas je sve prisutniji marketing dva kanala, recimo praćenje emisije na TV’u i njeno komentarisanje na twiteru.

Uspešnu onlajn marketinšku kampanju vodi dobar Community Manager koji zna šta znači okupljanje jedne onlajn zajednice oko neke ideje, akcije, proizvoda… ako je liderska kampanja oko imena koji personifikuje konkretnu političku ideju!

Iako i taj konkretni političar promoviše ideje, ipak je njegovo ime u fokusu. Postoji mnogo vrsta političkih kampanja (centralizovna, lokalna, mešovita) a činjenica jeste da  se poslednjih godina mogu videti političke kampanje po uzoru na one svetske, jer upravo agendu pišu svetski iskusni PR’i.

Pa su nam se tako sa predizbornih plakata poslednjih desetak godina smešili gotovo savršeni likovi političara, na kojima su primenjene sve moguće (i nemoguće) fotošop tehnike. Nasmejani, ozareni, aktivni, pozetivni… likovi naših političara sa bilborda i plakata počeli su ozbiljno da liče na one svetske. Promotivni televizijski spotovi su rađeni najkvalitetnijom filmskom tehnikom pa je generalni i utisak da je politički marketing i brendiranje postalo jedan od najbitnijih faktora uspešnosti političke kampanje.

I novinari su online

Još jedna bitna stvar zašto su političari online su novinari. Predstavnici svih elektronskih i štampanih medija, takozvana sedma sila ima vrlo marljive novinare koji što individualno, što kroz oficijelne Twitter, Facebook naloge komuniciraju sa puno ljudi. Posao političara, je da svoj proizvod, tj. političku ideju, odnosno aktivnost sprovedenu u realizaciji svog cilja plasiraju što brže i što šire.
Zbog toga se političko brendiranje proširilo i otišlo onlajn o čemu nam svedoče mnogobrojni profili političara na kojima se redovno objavljuju statusi, informacije, podaci, saopštenja… Twitter je mreža koja je za politički marketing najzahvalnija pa zbog toga na njemu možete i naći profile gotovo svih značajnih političkih figura ove zemlje. Da li po uzoru na predsedničke izbore 2008. godine u Americi, kada su društveni mediji odigrali izuzetno važnu ulogu u kampanji predsednika Baraka Obame, činjenica je da se i mnogi drugi svetski (i domaći) političari trude da budu što bliže narodu i prikažu sebe kao njegov deo.

Za raziku od vremena kada je politika bila „hladna” i nedodirljiva, kada se u nekim delovima sveta samo šaputalo od straha, sada su sve snage uprte ka tome da se makar stvori iluzija da je prijemčljiva i da su i najmoćniji ljudi sveta ipak ljudi od krvi i mesa. Pa tako Putin vozi avion ili pokazuje svoje atletski izvajano telo, a o Berluskoniju da i ne govorimo.

Ipak, suština je da političari žele da se približe narodu i komuniciraju sa biračima. Svakako ovo je ogromna vrednost za njih, jer mogu direktno čut glas naroda, lično se informisati, često puta i real time sa terena o nekom iskrsnulom problemu. Brza i pravilna komunikacija je veoma bitna stvar, a nastup na socijalnim mrežama ovo omogućava.

Iako je ovaj vid onlajn marketinga prevashodno namenjen ozbiljnim političkim temama, činjenica je takođe da se i na njima „slučajno” ume da „omakne” i poneka životna situacija u kojoj se političari reklamiraju kao obični ljudi. Naravno online PR se različito tretira od različitih pojedinaca.

Tako pojedini lideri sami vode svoje profile, poput Mlađana Dinkića, a nekima profesionalci vode nalog, kao na primer oficijelni profil Tomislava Nikolića. Postoje i ne živi profili, poput profila Čede Jovanovića i Dragana Đilasa, koji su tvitnuli samo par puta i više se nisu pojavili. Intresantno je napomenuti, da efekat dežurnog krivca se naglo smanjuje, odmah po pojavi te osobe u onlie svetu koja kroz diskusiju sa najžustrim kritičarima lično komunicira.

Krizna komunikacija u politici

Kada govorimo o online PR-u u politici, posebno zanimljiva situacija su krizne komunikacije. U vanrednom stanju, tj. u predizbornom periodu neposredno pred kampanju, situacija ime da se zahukta do tačke pregrevanja i tada svaka reč puno znači. Još više znači kad se desi neki problem i njega treba iskomunicirati. Krizna komunikacija, za one koji se prvi put sreću sa ovim terminom je komunikacija usled nekog problema, tj. krize. Na Balkanu koliko smo informisani postoje nekoliko iskusnih eksperata za kriznu komunikaciju.

Poslednji slučaj i primer odsustva krizne komunikacije bio je slučaj “Kačavenda” unutar SPC, kada se crkva nije zvanično oglasila ni jednim saopštenjem ili informacijom, a mediji su brujali sa dokazima nedoličnog ponašanja jednog od visokih vladika, tj. zvaničnika crkve.

Krizna komunikacija, zajedno sa upravljanjem reputacijom, pa i seo tehnikama za povećavanje i potiskivanje određenih sadržaja na pretraživačima su napredne aktivnosti kojima svaki ozbiljan komjuniti menadžer mora vladati. Naravno ovi detalji prevazilazi okvire naše teme, al svakako treba ih biti svestan pre nego date nekom šifre od vaših profila na društvenim mrežama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*